Zelena izgradnja = Ekološka održivost

Today’s ways of life affect the environment. Today’s households and other living spaces where people live or stay most of the time contribute to CO2 emissions and greenhouse effects as well as global supply, which threatens all living beings and their health, as well as natural resources that upset the balance. One of the solutions is to build a green house or an eco-house or a sustainable house. It is a house that is in itself energy efficient, ecologically healthy, respects the natural environment, pleasant for family life, sustainably designed, built of green or recycled material.

Zelena gradnja ili niskoenergetska gradnja, je ona kod kojih potrošnja energije ne prelazi 15kWh/m2, dok niskoenergetske kuće troše do 50kWh/m2. Troškovi su i do 10 puta niži, a objekti su sigurniji i bezbedni za život. Ovaj vid gradnje ima minimalan uticaj na okolinu, podignut je prirodnim i obnovljivim materijalima u cilju uštede energije i boljeg zdravlja.

Da bi kuća imala eco prefiks, najmanje 85% materijala od kojih je sagrađena mora da bude prirodnog porekla. Prirodni materijali ne skupljaju prašinu i alergene, energetski je efikasna, obnovljiva, ima bolju izolaciju i tolerantnija je na pomeranje tla u odnosu na zgradu tradicionalne gradnje, ne zadržava vlagu i buđ.

Građevinski materijali koji se koriste u ovakvoj izgradnji se često nazivaju zelenim materijalima, i oni uključuju brzo obnovljive biljne materije poput bambusa, i slame, drvo, kamen, reciklirani kamen, reciklirane materijale koji su netoksični i više puta mogu da se upotrebljavaju, kao na primer vuna, linolej, papir, glina, lan, morska trava, pluta, kokos, drveno vlakno, gips, kreč, kvarcni pesak, aluminiujum i voda. . Materijali koji se obično koriste su glina i pesak. Kada se pomešaju sa vodom, i slamom ili nekim drugim prirodnim materijalom, smesa formira pahuljicu ili glog-blok gline. Pored ovih materijala, koriste se i ljuspice suncokretovih semenki ili produkti biogoriva, kao i materijali od gljiva i bioplastika koja se dobija od plavozelene alge. Najvažniji ekonomski element je izolacija, odnosno ugradnja efikasnog sistema grejanja, ventilacije i klimatizacije.

Ove zgrade se dele na zgrade sa velikom masom i malom masom. Zgrada sa velikom masom ima sposobnost da interno absorbuje, skladišti i reguliše toplotu. Dugo se zagreva, i dugo vremena treba da se ohladi. Zgrade sa malom masom se brzo zagrevaju, ali i brzo hlade. Beton, kamen, opeka, i drvo ima veliku gustinu, sto ih čine idealnom za zgrade sa velikom masom. Energetski efikasne kuće koriste materijale velike mase. Ova prirodna tehnika energetske efikasnosti, održava zgradu hladnom tokom leta, a toplom tokom zime.

Da bi ovakva kuća bila potpuno energetski efikasna potrebno je ugraditi štedljive prozore, vodootporne eko-ploče napravljene od recikliranog tetrapaka ili pregradnih zidova od slame. Na krovu se može postaviti travnati prekrivač, što bi dodalo efikasnost ali i dizajn.

Prva jedna ovakva eko kuća koja je napravljena u svetu se nalazila u Londonu, projekat Street Farmhouse u Elthamu. Kuća je dizajnirana 1972.god. u cilju da se stvori autonomni dom za koji su se koristili već korišćeni materijali i alternativna tehnologija, koristeći mikrogeneraciju i reciklirane otpadne vode, a sve u cilju kako bi se oslobodili zavisnosti od usluga koje pružaju državni i privatni dobavljači. Ovkav potez je privukao veliku pažnju, upozoravajući na rastuću zabrinutost oko ekološke održivosti i energetske sigurnosti. Medjutim, ovo je bilo kratkog veka. Zahtev za produženje dozvole je bio odbijen a kuća je srušena nakon 3 godine.

Postoje tri vrste aspekta koji mogu uticati na naš život i životnu sredinu izgradnjom ovakvih objekata.

Ekološki aspekti se odnose na energiju, njihovu obnovljivost i potrošnju, zagadjenje voda, vazduha i tla, emisija gasova, obnavljanje resursa, klimatske promene. Ekonomski aspekti se odnose na cenu materijala, njihov transport i preradu, energetsku efikasnost, produktivnost, kao i razvoj lokalne ekonomije. Standard ovakve izgradnje kombinuje različite tehnike i tehnologije za postizanje ultra niske upotrebe energije. S druge strane, socijalni aspekt je pružanje socijalne jednakosti, očuvanje kulturne baštine, uključivanje i edukacija lokalne zajednice, kao i njene sigurnosti i zdravlja.

Postavlja se pitanje koliko je ova kuća dobra za život ili šta je čini dobrom za život? Održiva arhitektura teži da minimizira negativan uticaju na životnu sredinu povećavajući efikasnost i umerenost u korišćenju prostora za materijale, energiju i razvoj. Ovakve kuće su dizajnirane da bi smanjile emisiju štetnih gasova sa efektom staklene bašte, štede vodu, i energiju i smanjuju otpad.

Energetska efikasnost tokom svog postojanja, zgrade je najvažniji pojedinačni cilj održive izgradnje. U projektovanju se koriste različite tehnike da bi smanjili energetske potrebe zgrade i povećali njihovu sposobnost za akumulaciju i proizvodnju sopstvene energije.